München
Zovem se Anita Vilus, imam 28 godina i živim u Münchenu, u Njemačkoj. Hodočašće Hrvata izvan domovine u Međugorje 2024. godine za mene je bilo jako blagoslovljeno i posebno. Krenuli smo autobusom, a iako je vožnja bila duga, bila je ispunjena radošću i zanimljivim druženjem.
Kada smo stigli, zakasnili smo na svetu misu, ali Bog je i to dopunio, pa smo na kraju imali svetu misu samo za nas hodočasnike. Svetu misu predvodio je pater Mihovil. Bila je to za mene jedna od najposebnijih misa – nismo mogli odmah pristupiti, ali kada su svi pristigli, pater Mihovil je započeo svetu misu.
Drugi dan ustali smo rano i uputili se na Križevac. Dok smo se penjali, osjećala sam veliki mir i duboku radost. Pater Mihovil nas je blagoslivljao ispred križa na vrhu brda.
Tog dana imali smo i duhovnu obnovu s bratom Danijelom i paterom Mihovilom, te je bilo posvećenje škapularima. Svi zajedno slavili smo Gospodina. Navečer smo se međusobno družili i dijelili svoja iskustva s Isusom. U tim susretima osjetila sam veliki mir i radost koje nam je Gospa izlila u srca.
Trećeg dana rano ujutro išli smo na Podbrdo. Sestra Biserka nas je vodila i razmatrala postaje hoda. Tijekom tog hoda razjasnila su mi se neka osobna pitanja o životu koja sam dugo nosila u sebi.
Zahvalna sam Bogu i Gospi što su me pozvali na ovo hodočašće Hrvata izvan domovine u Međugorje, kao i zajednici Dobri Pastir iz Münchena koja je sve organizirala i omogućila.